Industrijska konoplja je nekada bila dominantna kultura u severnom delu Srbije kao i u američkom pejzažu. Ovaj izdržljiv i obnovljiv resurs (jedna od najranijih poznatih pripitomljenih biljaka, sa korenima koji datiraju još iz neolitskog doba u Kini) je rafiniran za različite industrijske primene, uključujući papir, tekstil i konopce.
Tokom vremena, upotreba industrijske konoplje je evoluirala u još veći izbor proizvoda, uključujući zdravu hranu, organsku negu tela, odeću, građevinske materijale, biogoriva i još mnogo toga (prema jednom izvoru može se napraviti više od 25.000 proizvoda od konoplje).
U SAD, prve sadnice konoplja bilje su Džejmstaunu u Virdžiniji, gde je uzgoj konoplje zapravo bio obavezan. Od tada je konoplja korišćena u svemu, od brodskih jedara iz 19. veka do pokrivača vagona. Deklaracija o nezavisnosti je sastavljena i napisana na papiru od konoplje, a čak i najbolji biblijski papir danas ostaje na bazi konoplje.
Početkom 20. veka, celuloza dobijena od konoplje promovisana je kao pristupačna i obnovljiva sirovina za plastiku, Henri Ford je čak napravio prototip automobila od biokompozitnih materijala koristeći poljoprivredna vlakna kao što je konoplja.
Posle toga stvari su krenule nizbrdo. Godine 1937. došlo je do usvajanja “Zakona o porezu na marihuanu” i, uprkos kampanji američke vlade “Konoplja za pobedu” tokom Drugog svetskog rata, pogrešni strahovi, uticaj medija da je industrijska konoplja isto što i marihuana u kombinaciji sa ciljanim uznemiravanjem od strane organa za sprovođenje zakona obeshrabrili su farmere da uzgoj konoplje nastave. Poslednji usev uzgajan je u Viskonsinu 1958. godine, a do 1970. godine zakon o kontrolisanim susptancama formalno je zabranio uzgoj.
Situacija danas.
Održivo seme, vlakna i ulje konoplje i dalje se koriste kao sirovine od strane velikih kompanija, uključujući Ford Motors, Patagonia i The Body Shop, za proizvodnju širokog spektra proizvoda.
U 2012. američka industrija konoplje procenjena je na 500 miliona dolara godišnje maloprodaje i rasta za sve proizvode od konoplje, prema Udruženju industrije konoplje, neprofitnoj trgovinskoj organizaciji koja se sastoji od stotinu preduzeća koji rade sa konopljom.
Ne samo da se konoplja može koristiti za zapanjujuć broj proizvoda, nego je i njena neto korist za životnu sredinu impresivna. Među istaknutim karakteristikama, konoplja raste u različitim klimatskim uslovima i tipovima zemljišta, prirodno je otporna na većinu štetočina i raste veoma usko raspoređena što joj omogućava da nadmaši većinu korova. Prirodna zamena za pamuk i drvena vlakna, konoplja se takođe može pretvoriti u celulozu koristeći manje hemikalija od drveta zbog niskog sadržaja lignina. Njena prirodna svetlost može da izbegne potrebu za korišćenjem hlornog izbeljivača.
Zašto je ova neverovatna biljka ilegalna?
Zato što se pogrešno meša sa marihuanom, a mnogi kreatori politike veruju da legalizacijom konoplje legalizuju i marihuanu, što nije tačno. Kanada, Britanija, Francuska, Nemačka i Španija sa preko dvadeset drugih zemalja, uzgajaju i prerađuju industrijsku konoplju bez uticaja na sprovođenje zakona o marihuani.
U stvari industrijska konoplja i marihuana su različite vrste Kanabis sative, i konoplja nema nikakvu vrednost kao rekreativna droga. U stvari, pušenje velikih količina cvetova konoplje može izazvati značajnu glavobolju, ali ne i osećaj “naduvanosti”.
Zaključak..
Mi verujemo da su velike korporacije vršile pritisak na države kako ne bi dozvolili da uzgoj industrijske konoplje doživi ogroman cvat i da se ne popularizuje širom sveta jer bi to njihove poslove ugrozilo i umanjilo zarade. Možda su, u stvari, sve to radili u dogovoru sa državama kako bi zajedničkim snagama sputali uspon industrijske konoplje. Na kraju drago nam je što je industrijska konoplja ponovo među nama, i što je naša država regulisala uzgoj kao i omogućila svima kojima ispune uslove da kupe seme u državnim institucijama.
… o tome malo više u sledećem tekstu, vaš ZK.
